Još u kasne sate požuda me davi
u seni se sliva poput gorkog vina
nigde glasa tvoga da se meni javi
dušu mi prekriva prokleta praznina
Na prozoru trepti tiha svetlost rana
ko da tamu moli da u oku svane
dok u meni šumi pesma nepoznana
gde se greh i čežnja stapaju u dane
Još u vetru odzvanja izgubljeni glas
ko molitva što se bez vernika gubi
još na plećima nosim krivicu i spas
dok me večnost nežno u obraze ljubi.
Sve su moje želje vladari i sluge
i sve zamiriše mirisima tuge .
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
05.07.2025g.
(Прочитано: 58 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.004 пута)
