Noćas mi je pesma dušu milovala
pod zvezdanim nebom tople majske noći
ko umilno janje nežni sanak krala
lagala me vešto da ćeš meni doći
A tama bi blaga kao oči tvoje
mesec prosu zvezde na obode tuge
pred očima snenim zaiskriše boje
nežne poput svile,tople kao duge
Dok u krošnji breze jutro tamu goni
sunce moli zoru da mlad mesec zađe
zalud razum gleda,u dušu mi roni
umilnu mi pesmu nikako da nađe
Zaboraviĥ šta je duša htela reći
zalud srce sneno u grudima bije
zašto pesma htede od mene pobeći
da se podno duše nekom drugom skrije.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
03.05.2025g.
(Прочитано: 95 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.984 пута)
