Лепотица очију очаравајућих

Волео бих да сам крај ње ту
посветити јој пажњу сву
да се смејемо, кад је тужна сузе да јој бришем
колико је волим ме могу да опишем.

Сваким даном све јаче је желим
заволех је бићем целим
с њом гледао бих на небу свезде што сјаје
љубав према девојци тој вечно ће да траје.

Дан и некако, ноћу никако не могу се смирим
у њеном загрљају само могу да се умирим
лепотица очију очаравајућих, лица бела
осмех вреднији од блага, сва је попут анђела.

Признајем да за њом сам луд
да идем било куд
све је безначајно и досадно је место свако
заборавити је не могу лако.

Аутор: Sead Vejsilović

Поштовани, Ја сам Сеад Вејсиловић, рођен сам у Косовској Митровици 1997 године. Детињство сам провео у мом родном граду, сад тренутно живим и радим у Новом Пазару. Волим писати поезију, ту сам нашао смирај од свог зла које се дешава у свету а и код нас! Види све чланке од Sead Vejsilović