Davno sam bila mala
davno sam noćima zvezde krala
više je tuge no vode Moravom
od tad kroz mene proteklo
Davno sam mislila da sve sam dala
izmaštala, odsanjala
a evo se s tobom u meni dete rodilo ponovo
u zvezde opet gledam radoznalo
igraju damari,
evo se opet snovi pojavili
u njima zvezda bezbroj
i ne tužim život ni za šta više
osećam opet da srce diše
a davno sam bila mala
nasmeje me opet i naivna tvoja šala
i ne bih umela
i ne bih reći znala
jesam li ti zaista tugu ukrala
dobro je sakrila
ili sam ti samo krila pozajmila
ali vidim letiš, vidim
često se raznežiš detinjstva setiš
godine kao klikere nižeš
I blistaš vidim
beskrajno me raduješ
sa decom kad druguješ
i tako mator najnestašniji u igri bivaš
i vidim, opet živiš i opet snivaš
I opet sam i ja zbog tebe dete
i opet zvede nebu kradem
I živim opet
I opet živiš
i kroz dane mi putuješ
ko zna, možda ti jednom u goste svratim
ko zna možda ti se dopadne
pa me ne pustiš da se vratim
vrag bi ga znao
možda ti je i on lično savet dao
a možda si samo čekati znao.
