Тајно моја, што пламтиш у дубини, скривена од света, сама сагореваш. Попут сенке, обавијаш ме тихо, у жељи да ме заштитиш од свих.
Тајно моја, помешаш мисли, у мени олује покрећеш. У сновима ми долазиш нежно, пољупце крадеш као лопов ноћи.
Тајно моја, ветром ми шапућеш, и даље сам твој. Бежиш у тајновитост, страхујеш, јер љубав те прати, а ти је избегаваш.
Тајно моја, били смо слаби пред том ватром, изгубили смо оно што нисмо разумели. Али чекам те, да се вратиш, и загрлиш ме без речи, као што смо једном знали.
Anita Kovačić Popović rođena je 1987. godine u Novom Sadu. Doktorirala je na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu. Radi kao profesor strukovnih studija u Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija „Medika“. Usavršavanje je nastavila i u smeru Neuro-Linguistic Programming – IANLP, na Institutu Slavica Squire, gde je stekla zvanje NLP Trener i Profesionalni kouč.
Autor je i koautor naučnih radova. Njenu strast i slobodno vreme koristi za književno stvaralaštvo, kroz objavljivanje romana i kratkih književnih dela. Ponosna je na njena dva romana „Skrivena soba izobilja“ i „Senka jedne ljubavi“.
Види све чланке од Anita Kovačić - Popović
