Vetar nosi srce
preko plavog prostranstva,
eh da sam poput ptice
krilima da preletim
nepoznata blaga plava.
Kolika sila plavetnila
kakve lepote mora,
ostario bi diveći se
do slepila,
jer dušu zove morska zora
tamne dubine i milovanje maestrala.
Uronio bi u talase
da me nose preko plavog džina,
sijala bi duša usred nepregledne mase
ljubila srce morskih dubina.
lJubio bi tvoje nemirne usne
gledao penušave talase besne,
grlio tvoja olujna nedra
plovio pod udarima vetra.
Samo da te dodirnem
samo da te gledam,
u predvečerje da se vinem
do bronzanog horizonta
da ti se predam.
E da mogu po talasima da hodam
da vidim,osetim najudaljeniji kutak,
mogao bi sve da prodam
sve bi ostavio za taj trenutak.
Galebe kako si srećan
stražariš nad plavim carstvom,
ptica si a tako moćan
večno vezan posejdonovim božanstvom.
Čeznem za dubokom dolinom
tvojih bića
patim za plavom nevestom
srce sanja morskog konjića,
radosti duše vratiću se
detinjstva cestom,
u plavom zagrljaju je moja
jedina iskrena sreća.
