На истој кори хлеба смо порасли
под истим кровом смо расли
отишао си у далекој земљи
мајка само прича о теби.
Стално очекује твој позив
ал теби је у глави експлозив
све те паре су те у ум удариле
с временом су ти достојанство поквариле.
Барем због мајке и оца се јави
у години барем се двапут појави
да те чују и виде да им се умањи брига
знај да живот није само игра.
Тамо си отишао и Бог те заборавио
све своје си запоставио
због тих проклетих пара си постао алав
а поносили су се тобом да си њихов лав.
Док су живи ти дођи после када их не буде било
немој да те је збунило
ако те више не будем пожелео
ето ти твој иметак који си увек желео.
Зар си заборавио хлеб који се на
четири дела делио
зар си заборавио кућу у којој си се веселио
дочекивајући празнике и рођендане
зар си заборавио све оне наше лепе дане?
