Пјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА
Човјек се све вријеме свог постојања налази између побједа и пораза, које се у кругу окрећу и у крви дотичу; побједе ће крварити и нестати, а круг ће се отворити и човјек престати постојати! Људи су навикли у кругу се кретати, од прошлости учити, у садашњости живјети и грешке исправљати, а у будућности покушати пропуштено надокнадити! С временом све нестаје, у прошлости се таложи и за сјећање чува! Али кад часи живота од човјека клизну, са њима ће и сјећање као мутна вода нестати! Исцрпно тијело на путу ће застати и кругу затворити! Побједе и порази, успјеси и падови мијењају човјека све док идеја и снага у тијелу постоји!
Дође вријеме када све постаје неважно, са њим и безвоља у којој се успјеси престају да славе!
НА КРАЈУ КРУГА
На крају сата минут долази,
Кратко се задржи
Са казаљком у прошлост клизне,
Да нестане
И сјећање постане,
Сваког трена старије и старије
На крају марта април долази,
Прољећу постељу промјени.
Првим даном шаренилом прошета
Да повјетарцем
Замјени хук вјетра,
Мирсима цвијића најави љета.
На крају децембра Нова година долази,
Са пољубцима дане раздјели.
Једаном више једаном мање,
А један посебан Фебруару остаје
Да пахуљама
Прошара хладне зимске дане
На олуцима сачува
Бисерне ледене ђердане.
На крају круга тама долази,
Гасну догорјеле свјече
Низ окна прохладно спушта се вече,
Да вјенчић
Ниже у часима сјете,
Из тачке у круг плете и плете!
