Vidiš li, putniče, kuda koračaš?
Misliš, grad kao svaki drugi,
domovi, bulevari dugi, sivilo,
zagušenje, svetiljke žute.
Iza svakog ugla pesme čuješ.
Na trgu svaka stvar je obično, svakodnevna.
Misliš, nema čime da se diči.
Ulicom ovom vedrom
koju sada gaziš stopom.
Tu gde sad stoiš, putniče,
oko tebe veliki park,
lišća pregršti,
prekrilo predvečerje
Kalemegdanske tvrđave.
Gde se deca sad igraju,
tu možeš videti, putniče,
To je ljubav, što se retko nađe
i tu Sava ljubi Dunav.
Čini ti se koračaš,
ulicom običnog grada,
šetaju ljudi nasmejana lica,
svuda dece i vrabaca,
ne stidi se, istoriju ima.
Znaš li gde si, stigao putniče?
Beograd ti raširio krila.
