Најмлађи у Стефана оца
На одар Немањић Растка, слетела птица бела
Личи на голуба младог, ал’ је блистава цела
Анђели су је послали, глас нам донесе с неба
Седи наш светац уз Бога, то нам за навек треба…
А био је само дете, коме се смеши судбина
Коме је од малена, у очима била дубина
Краљевске хаљине и вртови, не беху његова срећа
Небо је њега вукло и нека мисија већа:
Најмлађи у Стефана оца, уместо места на трону
пригрли цркву к’о кућу, баци принчевску одору
Дубоком вером и науком донесе просвећење
Испосништвом нам показа како се стиче стрпљење.
На Светој гори подиже, манастир за сва времена
Хиландар и данас чува, тајну српског спасења
Основа српску цркву, доби за њу самосталност
Док је народа нашег, имаће за њега захвалност.
Помири своју браћу и даде им добар савет
Натера их да дају и чувају братски завет
Научио их праштању, изнад очевог гроба
И показа им да ништа, није лоше к’о злоба.
Учитеља српскога рода, славимо годинама
И славићемо га увек, док је српства у нама
Сад Свети Сава почива, анђели над њим бдију
Искре те пресвете душе, над Србијом се вију.
