Tajanstvene crne šume
zatvorile prolaze maglom straha
zlo jezdi talasima vazduha
guta nezvane goste.
Leže kao utvare pored druma
u senci sunčanih zelenih šuma,
tu nema sunčevog zraka
to su prostranstva mraka,
zaobilaze ih boje duge
gube svoje šarene pruge.
Nema sveže zelene boje
nema prolećnog lista,
mračne sile crno lišće kroje
zlih vetrova je ovde pista.
Nema pesme ptica
samo tamna sumaglica,
mrtvu tišinu bez zvuka
prekida zov sovinog huka.
Na zemlji rupe crne vode
crne grane na trulež smrde
prave sablasne neprohodne tarabe
hvataju život dušu grabe.
Gnevno drveće crni fijakeri
voze pravo u čeljusti zveri,
do srca tamnog bunara
gde strah dušu razara.
Pokrivene velom misterije
satkane od crne materije
pune ste jaruga zla
mračnih prolaza avetinjskog tla.
Crne šume nevidljive sablasti
luta vama nepoznata tama,
nema života,nema svetlosti,
ovde strah i jeza
kidaju kosti.
Mnogi su stazama magle zalutali
i zauvek u čeljusti šume nestali.
