Bez limita

Ljubavi moja o kako volim tvoj detinjasti osmeh,

I prodoran pogled kad me slusas kako pricam

Da mogu zaustavila bih vreme

I pricala, zauvek, samo za tebe

Volim da te gledam kad razmisljas, dok ti se pogled u daljini gubi

Te oči jesenje boje tamnog kestena,moja su slabost

Kad si me pogledao, kao da svet je stao

Taj pogled je moje srce ukrao

Volim nacin na koji prolazis rukom kroz kosu

tvoje lapsuse i prodoran smeh

Razgovore s’ tobom do jutra

I tvoj ostrouman pogled na svet

Ponekad nepromisljen, često naivan

Al srce daje bez limita

U ovu borbu za ljubav i sreću

Krenuo je on bez štita