Noćas me ulice zovu
i mračni trotoari
ja nisam onaj isti
i nisam onaj stari.
Noćas me napolje zovu
aprilske prolećne kiše
i hleb iz pekare stare
u noći što miriše.
Stare me cipele traže
negde bi ići htele
a ja u praznoj sobi
gledam zidove bele.
Noćas bih i ja negde
al’ ne znam kud i gde,
obuću cipele stare
pa nek me one vode.
Noćas se prepuštam gradu
ulici i trotoaru,
cipele nervozno cupkaju čekaju
mene i jaknu staru.
Milovan Petrović
(Прочитано: 141 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.191 пута)