DESET GREHOVA – Nena Miljanović

Otiđi potpuno
Sad kad odlaziš iz našeg ljubavničkog vremena
U mirnu priču o prijateljstvu
(To sada tražiš od mene i nudiš)
A ja ti nikada ne mogu biti samo prijatelj

Telo moje ti to ne može biti
I izdaće me
Svaki put kad ti se ruku pri pozdravu taknem
Posrnuću i pasti pred sobom
Ukipljena pred tobom i sećanjem
Da su ti prsti bili deset smrtnih grehova na meni
Kad smo se voleli
Kad smo se strasno i strašno voleli…

Volimo se i sada kažeš
Istina
Ja te zaista volim
Ali ne tako sterilno kao ti mene
I tu ne mogu protiv sebe:
Čak ne osećam ni lažni stid
Kad ti se bez ustezanja ponudim
Niti bolnu uvređenost
Kad me tvoja ohlađenost zaustavi
I samo u sebi jauknem
Kad u prolazu me ovlaš dodirneš
Nevino
Kao dečak ili starac
I ruke ti smerne i mudre
Nalik na “grešnike“ koji su okajali svoje

A ja daleko od smernosti
Ljubavnički (ne)poštena
Sav “greh” na koji bih da ti navedem prste
Samo bih da primim na sebe
Kao Marija iz Magdale
Koja je neprijatelj samoj sebi
Ako je samo prijatelj muškarcu kog voli

Mogu li ne biti Žena sa tobom
Mogu li ti biti samo prijatelj?