Živeo je jedan dan
kao treptaj, ili san.
K’o iz bajke, lepi cvet,
kao laste vešti let.
Trajao je samo tren
ružičasto obojen.
Krasio k’o reku most,
kao cvetak, bumbar gost.
Visoko bi poleteo
i radio šta bi hteo.
Njegov bio čitav svet,
igrom svojom zauzet.
Nad izvorom, nad potokom
svoju senku gled’o okom.
Divio se svom “odelu”,
i boji po celom telu.
Prekidao na tren let,
da poseti lepi cvet.
Krasio ga na tren samo,
da je još tu tek da znamo.
Lepi leptir nije skot,
voleo je svoj život.
Tako kratak kao tren,
ružičasto obojen.
Mali leptir, cveta svat,
nije znao šta je rat.
Živeo je samo tren,
svim bojama obojen.
U životu bio gost,
krasio je reke most.
Već uveče dole pao,
i prašina već postao.
Zato slušaj savet moj,
takav je i život tvoj
pa poseti svaki cvet,
da ti život bude lep.
Milovan Petrović
–