Nemilosrdna moja
Ti koja nosiš moje početno i završno ime
Nosim te pod stopalima
Sraslu sa mojom hodajućom senkom
Držiš me (se)
Na niti drugog kraja Vremena
U klopci dana pozajmljenih od tebe
I strah me je od onog što ti imam platiti
Zelenašice
Dala si mi disanje koje nisam tražila i uzećeš ga
U redu
Tapije na telo su tvoje
I ne jadikujem mnogo za tom oblapornom zverčicom
(nikada nisam bila hedonista)
I ne žalim za lakim ukusom vina ili jagoda na nepcetu
Ni teškim opijanjima (do obamrlosti) orgazmima
Ali
U danu u kom ćeš se otkinuti od mojih umornih tabana
I mene otkinuti od moje senke
Naplatićeš mi disanje stostruko
I uzeti sve što sam srcem sticala i stihovima plaćala
Bojim se strašnog bola u duši ( ako ne umire sa telom)
Za vidom i sluhom koji ćeš ugasiti a pamtiće
Zelene i plave svetlosne impresije trava i voda
I sunčev sjaj njegovih očiju
I muziku reči
Početnih tonova njegove ljubavi
Smrti moja ako te ima
Pre nego što izrekneš:”Pođimo sada, vreme je”
Izreci zabranu pamćenju
Učini
Da ga zaboravim i pođem lako
Laka kao kiše kap ili iščupna travka
Jer neće me boleti život koji ostavljam
Ako na kraju ne ponesem teret sećanje na početak
I njega
Koji je mome svetu davao boju i ton poeme
Milosrdna moja molim te
Učini mi da umrem pre nego što umre nada
I izdahne u tački
Koju ljubav stavlja na mene
I ja na poeziju