Gledam nebo i oblake bele
vetrovi ih prema jugu sele,
nek sa njima presele i mene,
na jug, gde su moje uspomene.
Da s visina vidim kuću staru,
sestru, oca, majku na bunaru
i njihova nasmejana lica,
igru lepih višnji beračica.
Sve gradove i sva naša sela,
lepe reke i njihova vrela
cvetna polja, njive i šumarke
i sve živo iz Nojeve barke.
Mog psa Žuću, petla Kazanovu,
mladu srnu i šumu bukovu,
sve puteve i sve staze moje,
što odavno negažene stoje.
Nosite me vetrovi ka jugu,
nemam prtljag a ostavljam tugu,
ne pitajte ko će put da plati,
nepovratnu, sve ću za nju dati.
Milovan Petrović
–
(Прочитано: 42 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.074 пута)