Čovek je ubio retku pticu
I niko ga nije ni prekoreo
A kamo li optužio
Jer
Nije ni ličilo na ubistvo
To zanemarivanje
Sama se ubila izgladnjavnjem
Odbijajući zrnevlje
Jer nije više bilo sa njegovog dlana
Smešno pernato ništa
Ko bi pomislio da voli na život i smrt
Sa srcem koliko lešnik
Prosto
Prestala je da kljuca
I samo pevala svoje sve kraće trilere
Udarajući grudima i kljunom o zid tišine
Iza kog se zatvorio…
I kad je uginula
Brižljivo je počistio hrpicu perja i bacio u vetar
I upitan šta je sa pticum i pesmom
Hladno odgovorio
Nisam ni imao pticu
To što ste slušali
Bio je strainski napukli vergl
Prodao sam ga antikvaru
Za pohabanu knigu ljubavne poezije
Neke anonimne pesnikinje iz moje prošlosti
Više zbog njene biografije nego zbog poezije
Zamislite
Ubila se otrovnim mastilom
Iz tačke na kraju hiljaditog stiha o meni
Tako piše u njenoj poslednjoj pesmi pod naslovom
Ptica Dodo.