ЗВЕР…
Ноћас сам опет био вук
гладан твог меса, твоје крви
твој крик беше само хук
што ме још више острви
Ноћас сам ти ломио кости
зубима кидао твоју дроб
немах за тебе милости
ти беше мој љубавни роб
Ноћас се сладих много пута
свим оним што ти тело нуди
као вук што беспућем лута
твој мирис ме жељом излуди
Јутрос сам јагње, умиљато мило
што се у твоје наручје скрило
ал у мени чучи страшна глад
док на уснама осећам твоју слад
са тамом се буди вучја ћуд
и знам да опет немам куд
јер ту си а ја сам за тобом луд…
Братислав Богдановић
(Прочитано: 47 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.847 пута)