Žena je bila stara, očigledno vrlo, vrlo, stara.
Nije umrla od starosti.
Nije umrla od starosti.
Bila je zdrava, pokretna i duhovita.
Ne, od starosti nije umrla.
S dečjim suncobranom u ruci
(uvek je obazrivo čuvala i sebe, i bačene stvari potomaka)
išla je po izvorsku vodu par kilometara od kuče
(zdravlje na usta ulazi , a štednja kroz džep).
Ne, autobos nije koristila, volela je hodanje, udisanje vazduha i
razgledanje svega i svačega (pedest dinara tamo, pedeset ovamo puta 365 godišnje! Ih!).
Ta žena nije umrla od starosti.
Ta žena nije umrla od starosti.
Na plakatu piše da se to desilo u njenoj devedeset devetoj.
Koliko bi još živela (samo za jedno čulo sluha uskraćena)
Koliko bi još živela (samo za jedno čulo sluha uskraćena)
prava, izuzetna starica da je na vreme čula upozorenje automobila?
Ne, automobil nije udario u nju;
da bi to izbegao, skrenuo je na trotoar i pregazio par dečaka.
Starica je istog trena pala da bi im pomogla.
Nije vredelo.
Nije vredelo.
Tuga je bila ta koja je usmrtila iskustvo nad iskustvima :
između mladosti i starosti nekada razlike nema.
Primer iznad:
Sahrana je sutra u 12h –
nje i njih.
(Прочитано: 41 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.317 пута)
