СЕНКЕ – Миладиновић Сандра

СЕНКЕ

Тражим опроштај за сузе, а не зна им се броја,
за грешке у корацима и лутања без боја…
Тражим опроштај за остављену чашу црног вина,
за сузу и руку пружену, мирисну као ружа са висина…
Тражим опроштај, боље рећи молим…
за сваки мој грех нек камен проговори….

Тражим опроштај за ноћи несанице,
за грешне мисли што лете као птице…
Знам жив сам човек, али милост тражим,
и за ону траву што пољем погазим…
Што тражим смисао, а желим још брже,
да одвојим трн од расцветале руже!!!
За реку живота што тече ми телом,
не, не сматрам ово неким тајним велом,
али, знам било би ко еликсир пиће
милост да умије ово крхко биће…

Исток, јутро свиће, Сунце,
шуми лишће, чујем жубор реке….
Милост брише сенке…..

© Миладиновић Сандра