Звоне тешка звона на црквама
а иза њих остаће звуци страшне тишине.
Свуда је пустош, дубока тама.
Мирише јунска ноћ и густ облак прашине…
Чопор љутих паса оштро режи…
Пехар ми хладног, руменог вина наспи…
На копље ми траку своју вежи…
Надолазе моћи. Не могу да заспим…
У тами јунског свитања,
кад ране љуте заболе,
чопор бесних лавова ме гања
и твоје очи за мене се моле…
Судар хладних, оштрих мачева,
зле виле смрти пробуди.
Из крви никне хиљаду цветова крупних,
боје крви. Божури…
(Прочитано: 52 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.270 пута)