1.
Tanano i umiljato obavija se oblak oko krošnji
treperi vazdušašto dok uzima danak lepog vremena
daje nagoveštaj dražesti slobode življenja
sve patnje oduva jer nijednu reč ne prima k srcu…
2.
Otvara se prašnjava grobnica uspomena i slika
zakopanih i neokaljanih ljudskim grehovima počivaju
propušta sva aktuelna dešavanja jer štićena je vekovima
od kaljuge ljudskih misli, ambicija, strahova…
3.
U zagrljaju bezdana koprca se jedna nada istinska, drevna
kao memla – ugušena i zaboravljena, a opet puno puta spominjana,
jer, nije bitno njeno ime, njen značaj, uloga….
ali treba pogoditi pitanje, a odgovor samo naslutiti!
4.
Izdiše utroba otrov i prah; pepeo i krv; svoje stradanje
polako do svakog nivoa okrutnosti ne mareći za bol
izbacujući teško jednu misao, jednu reč, jednu molitvu
u putanji bez cilja, na putu svog prokletstva!