Растурених мисли
јурим снове
створене у вртлогу олуја
нашег новог доба.
Они раде у дослуху
са мртвим песницима,
са идеалима створеним
по мери мајстора
неког будућег времена.
Раде , а не знају шта.
Лове мисли
обешене о конопац за веш,
које се суше
и чекају ново време.
За све који траже ново,
а носе старо време у себи,
спремни да живе
или умру
за нешто што не разумеју.
Они ће им рећи ,
своје мисли,
своје идеје,
расуте, издвојене,
налик будућности.
Свих рођених
да умру срећни ,
а несхваћени.
(Прочитано: 35 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.306.560 пута)