Покушавам да разумем живот,
да разумем његове захтеве
према мени.
А много их је…
Доживео сам неке године,
кад кажу , седма деценија.
Пуно је.
Шездесет лепше звучи,
округло је,
даје неку мотивацију за још…
можда.
Док смо млади,
јуримо, срљамо, правимо глупости,
не поштујемо године, не поштујемо живот.
Сматрамо да је пред нама могућност успеха.
Али није тако.
Фали нам много:
стрпљење, послушност, рад, рад, рад…
Године брзо пролазе,
остаримо,
и тада стекнемо
памет, вредност, благост, стрпљење.
Није крај.
Или можда?
(Прочитано: 52 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.306.803 пута)
