За све болесне време стоји, победа је ако проведеш ноћ спавајући.
Оног тренутка када схватиш своју болест као неку ствар, понашаш се према њој незаинтересовано. Бациш је у запећак свог живота. Када почнеш да живиш живот, када почнеш да се радујеш животу баш онаквом какав јесте, победио си. Време опет тече. Опет си жив.
Почињеш да се бавиш цртањем, писањем или нечим што ти живот чини подношљив , жив си опет. Између тих тренутака радости, постоје и дубоки понори туге, страха и усамљености. Али чак и у тим тренуцима, нада тиња.
Ниси сам. Потражи људе који те разумеју. Мале ствари постају велике: топли чај, сунчев зрак на лицу, осмех вољене особе. Све су то победе.
Створене у славу живота
(Прочитано: 96 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.306.777 пута)