Kada dođe dan,kad me ne bude više
i vreme izbriše isprazne mi dane
neka svaki kutak imenom mi diše
na stolu pod dimom seoske kafane
Tad neka se tuga u čaši prelije
u oku starih pijanih doajena
da niko ne pita za nju čija li je
i za koga diše mlada duša njena
Ja poklonih tami dušu punu jada
gde grešnike oganj u jazbini čeka
ona beše lepa odveć tako mlada
nedostižna za me,tako predaleka
Htedoh da zavolim al savest mi ne da
da usahla ruka njeno srce rani
zato sklonih pogled da u nju ne gleda
i ljubav poklonih seoskoj kafani.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
(Прочитано: 50 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.276.979 пута)
Срам Вас било преча Вам чаша од драге.
Наравно шалим се, надам се да се не љутите, пјесма је врхунска.
Ma taman posla,sve je u redu . Srdačan pozdrav Mira.