Ni svetla, ni iskre zoru da zarudi
ni daška od vetra livadom da pirne
nigde srećne slike srce da probudi
ništa,baš ništa dušu da mi dirne
Čujem kako reže zli kerovi rata
zadojeni mržnjom,žedni ljudske krvi
kidišu na dete,majku,oca,.brata,
u bezumlju mraka sav živalj se strvi
Dim zatvara nebo, vatra zvezde skriva
na zgarištu tama u tišini spava
istina se gubi,pod krvlju počiva
gledajuċi tela otkinutih glava
U pepelu snova pravda nema glasa
dok istina ćuti čizma krotke gazi
u molitvi verni traže slamku spasa
dok zver u čoveku istine se pazi.
autor
Jovica N.Đorđević
10.01.2026g.
(Прочитано: 32 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.069.408 пута)
