Srušiše se kule,kipovi su pali
i u svakom srcu sad se sumnja krije
ljudi su mi davno veru pokopali
niko moju dušu dotakao nije
Možda sada zato propadam u blato
pa prstima gnjecam crnu zemlju gnjavim
ilovaču mokru pretvaram u zlato
da čoveka novog po svom liku pravim
Udahnuću nadu u to nemo telo
u njegove oči zapaliću plamen
govoriće meni šta bi srce htelo
oživeće meni ovaj hladni kamen
Al’ kroz tamu ovog prokletoga veka
osetih u grud’ma predosećaj kletve
stvorio sam samo još jednog čoveka
da od moje duše ubere sve žetve.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
07.11.2026g.
(Прочитано: 1 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.318.092 пута)
