ПОСТОЈБИНУ НЕМАМ – КОЗИЋ САША

Постојбину немам

Изнедрила ме дивљина.

Спавао сам по животињским јазбинама.

Храну сам научио да налазим

и да ловим.

Научио сам и да постављам замке.

Светла немам,

имам сунце.

Грејање немам.

Кад ми треба,

ватру ложим.

Воду тражим,

а знам и кишницу

да сакупљам и чувам.

Телефон немам,

ни интернет немам.

То смо имали пре,

пре велике олује.

Живели смо у кућама, становима.

Све смо имали.

Онда дође рат.

Све изгубисмо.

Победника нема.

смо изгубили

Давно је то било.

А зашто?

Мислим да ни дан-данас

то нико не зна.

А нико ни не спомиње.

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić