U srcu Alhambre
U srcu Alhambre, 
gde sunce zlatom zlati.
dok zvezde na nebu tkaju
mapu zlatnih niti.
Od lepote vrtova njenih
oči site, srce će mi stati.
Kad sunce zarumeni
nad obalom Malage,
gde zlatni pesak sja,
talasi mi šapću priču
o flamenco igri i gitari
što zvukom srce osvaja.
Granada spava,
dok Alhambra bdije.
Njene kule crvene,
s mesečinom plešu.
U srcu Andaluzije,
večnost se krije.
Španiju i more njeno
vazda nosim u sebi,
tamo je srce
koje nikada ne stari,
već živi u radosti
i ritmu kastanjeta.
Svaka kap u sebi nosi
ukus gorke narandže
miris ruže i sneno šaptanje
što srce mi dotače.
Alhambra piše o fontanama priče,
Beše to davno carevanje.
Snežana Popović