Покушавао сам ја да римујем стихове,
али не иде.
Живот ми није био рима,
нити леп.
Цео живот сам на улици или пијаци.
Штицовао сам девизе,
био сива економија.
Радио у пекари,
радио у обданишту као домар,
радио као чувар.
Продавао бензин,
цигарете,
це-деове музике и филмова.
Живело се некако.
Децу школовао,
стан купио,
опремио га.
Када сам мало стао на ноге,
почео сам да радим легално.
Имао радни стаж.
Добацио до тринаест и по година радног стажа.
Добих болест.
Одох у пензију.
И…
Чекао лето.
Идем на терасу.
Пишем.
Али не могу
и не знам да римујем,
мада бих волео.
Како рече један кинески филозоф:
„Поезија је мелодија богова,
поезија у прози , песникова истина. без улепшавања“
(Прочитано: 10 пута, 2 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.282.139 пута)
