Jesenja me ophrvala tuga, mirišu mi na pustinju noći…
Mesec mladi k’o da mi se ruga i dosipa pelin toj samoći.
Mali slavuj peva pesmu setnu skriven negde među lišćem žutim,
dal’ će oči, ljubav da mi sretnu, pitala bih ali ipak ćutim.
Zora plava nikako da svane da mi sunce razveseli lice,
jesen nosi kišovite dane i u njima suze patilice.
Oj jeseni po vetru ti šaljem tihu tugu na listu od bresta,
bez ljubavi neću moći dalje, sama sam ti – ničija nevesta.
Рођена сам 1959. године у Крушевцу, где и данас живим. Завршила сам Средњу Економску школу и радила цео радни век у рачуноводству Дома здравља Здравственог центра у Крушевцу, одакле сам отишла у пензију.
Интензивно се бавим писањем поезије и прозе од пре четири године и за то време сам штампала четири збирке поезије и то: ДАМАРИ ТИШИНЕ, КАД ЗАСПИ МЕСЕЦ, ПЕСМА МИ ЈЕ ИМЕ И У ЗЛАТНОЈ РОСИ СУТОНА.
Учествујем у конкурсима у Србији и региону, где сам добијала награде и похвале за своје песме и кратке приче. Заступљена сам у педесетак зборника са тих конкурса.
Објављујем своју поезију на сајту ПОЕЗИЈЕ СРБ, чији сам члан.
Види све чланке од Ljiljana Tamburić
