Док тражим истину
у сећањима мога живота,
борећи се са временом и тугом,
моја осећања стоје,
замрзнута, болна, изгубљена,
попут неизговорених речи
заробљених у тишини.
И само носталгија
води ме кроз тамне улице прошлости,
где свака сенка
подсећа на нешто изгубљено.
Покушавам да ухватим
златне тренутке,
али се све више губим
у магли заборава.
А онда,
када светлост прошлости заблиста,
схватам,
сваки тренутак је био део мене,
У овом бесконачном путовању
кроз време
и сећања.
(Прочитано: 62 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.306.628 пута)