Gladna ljubavi
Mojom zorom hodam sama.
Moje slutnje brojim kad je tama.
Sve što ne znam, to je šta se desilo sa nama.
Treptaji, drhtaji, lude ljubavi,
a onda, najednom, strahovi pakleni …
Nije to nešto što silno boli,
al’ muči — spoznaja da se isto ne voli.
Nije to nešto što prestaje, nestaje;
tu je i dalje, al’ nije isto,
nije k’o nekad — bezbrižno, čisto.
U glavi mi misli i slutnje.
U tami, zar nismo sreću stvorili sami?
Ne daje se lako da nestane tako, da
mojom zorom hodam sama,
gladna ljubavi, a čežnja me slama.
Osećam strah i čudan nemir,
reči bez zvuka, vreme ko teško breme,
peščana dina, zid ćutanja među nama,
zvezdano prostranstvo k’o duboka jama.
Ne znam…
šta će nam sve to,
šta se to desilo s nama.
Da dok hodam sama
Kroz ovaj mrak , srećem
našu ljubav koja se pretvorila u strah.
