S verom u Boga – Verica Jovanović

S verom u Boga

Vrištaću,

Boleće,

Patiću,

Znam sama u svemu biću,

Nadam se preživeću

Nemam suze

Neću plakati ,

ali će svejedno jako će boleti

iz nemoći

Iz samog pada

Radja se mala nada,

Iz nade ,prkos otpor

Znak je da bežim ili pobedim

Kao i sve u životu

Desi se da čovek bude

Na ivici ponora

Vera u Boga vodi do isceljenja

Pogled kad luta,

Kad se misli lome

Kad ništa nema radosti i

Životnog sjaja

Kad čovek kao ja

misli da je došao do samog kraja

kad se vrišti,

Kad sve boli

Kada se najviše pati ,

Kad se najviše voli

veruj

Jedino Bog te prati,

Pusti sve i veruj,

Desiće se ono što mora

Tad vrišti ,

Kidaj se , boga seti se

Dodjes do samouništenja

Ali na korak do ponora ,

Shvatiš da to su samo iskušenja..

U tami i sivilu,

putevi gospodnji

Imaju svoju cenu.

Pruženu ruku videćeš,

tek na ivici ponora

tako je zapisano ,

shvati tako mora.

Čudni su putevi gospodnji.

Na samoj ivici ponora

Bog ce ti ukazati

svetlu stazu pod nogama.

Аутор: Verica Jovanović

Rodlena sam u prošlom veku ,nadam se da ću umreti u nekom budućem .Imam dva sina i njima se ponosim.Živim u malom selu Donja Bela Reka Volim da čitam i pišem.Volim prirodu i često se družim sa njom. Види све чланке од Verica Jovanović