Касна берба
Језери јесен, зрела моја драга,
у винограду клизе позни дани,
милују мисли, као рука блага,
док теби зову грозди недобрани.
Ране су бербе одавно за нама,
плахи трзаји телеса и страсти,
бујнога сока и летњега плама,
што позног грозда и не слуте сласти.
У гозби Сунца, михољскога госта,
већ су анђели испили свој део,
тек ти смежуран у недрима оста,
самац у сени, ситан гроздак зрео.
Златна као цвркут у старој трешњи
још нам трепери тиха берба касна,
сокови гушћи, судови све тешњи,
пехаре пуни чежња неугасна.
Мелоди лета
Умивени лучом топле јулске зоре,
рани голубови љубе се и гучу,
ка небу под кровом затварам прозоре,
да гугути ласке не оглуве кућу.
Напољу маестро на миг перо диже
и модра се песма у тишину сруши,
ал’ оркестар као да се спусти ниже:
сад певају лета мелоди у души.
© Зоран Старчевић
