„ Крпице “ – Вера Миливојевић

Кад љубав утихне,

и страст умине,

нису то године…

то само значи

да наше, драги,

прошло је све,

јер разочарао си ме…

Испразни се срећа

к’о пешчани сат,

повратка јој нема

ни сад ни било кад,

ал’ љубићу још,

макар теби у инат,

ја тако стара а ти млад…

Кад љубав утихне,

речи су сувишне,

бар тога поштеди ме…

одлази, молим те,

то је поштеније,

сваком своје „крпице“,

љубавници и љубавнице…