Ko bisernu rosu duša tugu prosu
pa natopi čežnjom čase i minute
sve pijane noći i ciganku bosu
što mi kano vila sedeše na skute
Proliće se tada gorki život ceo
sve životne nade natopljene bolom
i svaka će ljubav uzeti svoj deo
prosuće se duša za kafanskim stolom
Tad prhnuće suza emotivna,gola
prostrujaće nebom,pokidaće stege
i grešna će duša sva prepuna bola
urezati suncu neke nove pege
Kada duša krene do božanske dvore
i dok telo moje sa zemljom se stapa
sve biserne rose i turobne zore
ranjene će duše bolom da natapa.
autor
Jovica N. Đorđević
19.04.2025g.
(Прочитано: 83 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.292.984 пута)
