Ти немаш права
да ме учиш
и помераш очи
кад ти шта треба:
како да живим
како да ходам
и шта да мислим!
Са срцем да се играш
и снове лечиш.
Нисам пристала
твоја играчка
да будем.
Да мој живот живиш
и да се смејеш
свакој грешци,
зар не разумеш
да те волим
и да ти нећу рећи
колико ми смета!?
Правићу се
да ми је лепо
како ме гледаш.
Здравка Николић Пап рођена је 02.12.1955. године, живи у Бањи Ковиљачи. Поезију пише из најранијих дана, а активно се посветила писању и афирмацији на књижевној сцени када је отишла у пензију. Поред поезије пише и кратке приче, хаику поезију, цртице , минијатуре... Аутор је прве збирке песама ,,Камена Душа" и друге збирке ,,Кап Живота .Са поезијом је заступљена у разним групама и порталима, ,,Неказано", ,,Песничке искре" и ,,Онлајн поезија". Добитница је ,,Златног Пера''. Освојила је Друго место на међународном песничком конкурсу,,Панонски Галеб" из Суботице са песмом , ,,Моја је душа " .
Види све чланке од Zdravka Pap
