Тако бих се радо бацила под дугу – Љиљана Тамбурић

ТАКО БИ СЕ РАДО БАЦИЛА ПОД ДУГУ

Тако ми је јутрос у прозорска стакла
покуцала млада зимзелена грана
сањиве ми очи лепотом дотакла
природа јој дала изглед филиграна.

Па ми свежи мирис пробуђеног јутра
раздрма сва чула заспала одавно
осетих да нешто каже ми изнутра
да не може више да нам буде равно.

Тако бих сад радо отишла одавде
у борову шуму што ко човек дише
да легнем на траву у дебелом хладу
о природи песме одатле да пишем.

Тако бих се радо умила на зденцу
и попила воду што на бор мирише
дивила се цвећем исплетеном венцу
прострла под себе разнобојно лишће.

Тако бих се радо бацила под дугу
да се боје њене разлију по мени
да створим од себе неку личност другу
ко врба крај реке да се зазеленим.

Тако бих се радо распевала наглас
да се од планина чује гласни ехо
везала бих птице за танани појас
да с њима одлетим под небо далеко.

О како бих данас урадила нешто
што ће да ме распе природи у крило
само кад бих могла да одбацим вешто
оно што сам до сад живела и била.

Па да ми се врати исконско памћење
да сам и ја део те зелене приче
део земље, воде, ливаде и стене
и да моје очи на изворе личе.

Љиљана Тамбурић

Аутор: Ljiljana Tamburić

Рођена сам 1959. године у Крушевцу, где и данас живим. Завршила сам Средњу Економску школу и радила цео радни век у рачуноводству Дома здравља Здравственог центра у Крушевцу, одакле сам отишла у пензију. Интензивно се бавим писањем поезије и прозе од пре четири године и за то време сам штампала четири збирке поезије и то: ДАМАРИ ТИШИНЕ, КАД ЗАСПИ МЕСЕЦ, ПЕСМА МИ ЈЕ ИМЕ И У ЗЛАТНОЈ РОСИ СУТОНА. Учествујем у конкурсима у Србији и региону, где сам добијала награде и похвале за своје песме и кратке приче. Заступљена сам у педесетак зборника са тих конкурса. Објављујем своју поезију на сајту ПОЕЗИЈЕ СРБ, чији сам члан. Види све чланке од Ljiljana Tamburić