Омеђен границом бесмисленог раја
где заруђен лахор одагнату сету
дарује заносом уснулих одаја
лепршавим дахом несталом детету
радује се звуку немог праскозорја
окован тишином што мамно обљуби
лелујаве гране мирисавог борја
и безнађем снене ноћи која губи
тренутак у коме васкрсење слуха
пренуто најлепшим слутњама што хује
раздевичи занос и блаженство духа
због безгласја чежње која одјекује.
(C) Душан Комазец
(Прочитано: 110 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.293.130 пута)