Борислава ДВОРАНАЦ, ЛЕДЕНИ ЉУДИ

Борислава ДВОРАНАЦ

ЛЕДЕНИ ЉУДИ

Не, не изигравам бедника
Само нема никог поред мене,
И душа полако вене.

Ледени људи, ледене стене су око мене!
Крећем се међу њима
У очима им је лед.

Да, то су људи од леда.
Мени таква беда не треба!
Имам љубави за све, па и за ледене људе.

Доћи ће дан, када ћу неком да кажем сан.
Ускоро ћу угледати очи без леда.
Лутам као сена,
Да, ја сам сена!
Немам душу, немам тела,
Кажу да сам и немилосрдна жена.

Ал’ доћи ће дан…
Добићу облик људског тела.
Нећу бити сена!
Душа ће бити одлеђена,
Срце ми није ледена стена,
А створили су ме људи од леда.