Plasim se,
da,
ako te zaboravim,
sasvim slucajno cu zaboraviti sebe u tvom pogledu,
Slucajan pogled,
sigurnog zaborava, bacice senku sumnje,
Pitace da li je svesno zaboravljen ?
I koliko je želja jaka,kada ne preza ni od cega,
kada je zelja sama ,MI
U nama ,
o sebi govorila .
Prošlost kao vec izgubljena,
osim ako nije kreirala neku svoju buducnost,
ili ti proslost buduceg vremena .
I zašto je stvarna,ako nije ,sasvim sigurna , oznacavala sebe.
Iako ne misliš,
tvoja rec je sama ponos,
ponos kao vremenski osoben,
do trenutka kad postaje licnost,
ponosna prošlost ,
kao buduca licnost,
oznaka moje sadasnjosti,
zig,u otisku vremena,
postojana vecnost,
nepreglednost krajnosti stiha ,
napustena zgrada,sa nemogucim brojem spratova,
ne otporna na kishu,
neodradjeni lift,atelje spratova .
Tuga jedne majke,
uzaludan sin,
izvan snalazenja vremena,
volim…