ОПРОШТАЈ – Зоран Матић

ОПРОШТАЈ Тихо је отворио врата. Потом их је затворио за собом, Није их закључао. У соби, полумрак, Пришао је петролејци, Која је висила са таванице. Упалио је. Сабласна светлост рашири се собом.

ОПРОШТАЈ

Тихо је отворио врата.
Потом их је затворио за собом,
Није их закључао.
У соби, полумрак,
Пришао је петролејци,
Која је висила са таванице.
Упалио је.
Сабласна светлост рашири се собом.

Настави са читањем “ОПРОШТАЈ – Зоран Матић”