Категорија: A -PROMOCIJE KNJIGA

Iz  zbirke:  Kosulja plava

Masa tebi slicnih voli te i bodri

Eterom tuge i bolom te puni

Telo grci ti se, baca …

Andjeo se ipak pojavljuje

Sve o tebi zna

Zlo iz uma tvog otkloniti hoce

Spas ti nudi, poglede siri

A ti – pred vratima pakla

Slepo stojis

Samo Bog ume da te probud

U danu novom

Sjajna zvezdo, iz srca ukradena,

Ugaseno svetlo, ovog tuznog dana,

Raspevano srce stezes- gusis,

Pupoljak srece jeci, krvari,

Izrodjeni snovi su zamrli,

Bolna dusa duh doziva,

Izvor srece uvire, siri se vonj…

Sokole, care nebeska sjaja

Nek te Bog putem gleda…

Magle ce se podici, rosa ostaje,

Prasina me truje, buducnost se gubi

Tvoju dobrotu zna

Ime ti danonocno priziva

Bicem ti pripada

I – ceka pravo vreme

Jer samo Bozji put moze

Pokazati staze prave

 

Da li sapuce sumska trava
Dal’ to vazduh u njoj uzdise,
Sto lisce na drvecu spava,
Dok jorgovan opojno mirise?

Tvoja desna ruka struk joj obavija,
Dok u levoj drzis obe ruke njene,
Uz tebe, ustreptala i glavu privija,
Ti poljubce spustas na oci joj “snene”

Zapocela igru, ples malih leptira,
U smiraju dana, divan suncev sjaj
A muzika s neba melodiju svira,
– Ovo je taj raj, ovo je bas kraj!

Planinskim rajem jos sa tobom seta,
Nosena ljubavlju sto za tebe dise,
Vec je sveze, ali njoj ne smeta,
Cak da s neba liju obilne kise.

 

Moja tuzna pesma polazi,
Tvoj “dom” da poseti,
Dok suzom prozor umiva,
Ljubavlju ga ispunjava.
Moja majko,
Dolazis da me posetis,
Usnulu blagosovis,
Kad si mi poljubac spustila
Andjeoska su ti krila zasuskala,
A ja sam tad
Slatko usnila.
Sad
palim svetlo svake noci
Da te se dusa moja ”nagleda”.
Da, u masti cu to
Uvek moci.
Pocivaj majko…

 

Tudja polja obradjuje,
Peva, cak i poskakuje,
Toplo leto slavi,
Velikim se pravi…
Pred zimu,
Slomljene noge
Spaljenih krila i –
Trosna koliba se srusila.
A imao je dvorac
I u dvorcu tom
Topao dom.

Pešćani glas
Svilenog sokola
srcu stiže kresnicama
Ljubavlju obogaćen
Kičmom ga oblaže
Iznova spaja
Mozak ispire
Hladi nerve
Prokuhanoj kosi,
Noktima sabira
Prelijava u njedra
Svetionik je
Zakopanih čula,
Školjkama plaća
Zalihe da donose
cara šapata
Boje glasa
Blažena osmeha.
Nek teče
Trulim živcima
Nek živi
U golim snovima.
Njegov glas,
Glas njegov.

__________________

Opet se mravi natjecu
Utrobu joj seckaju,
Tugu seju u dusi,
Kroz oči ujedaju.
Uzdasi joj dušu cepaju
Blokiraju i pale
Isprekidane nervne kanale.
Mozak krvari,
Gubi se, luta,
Ne zna što, zašto,
gde i zbog čega traži
U snu, noćima, danima
Samo tvoje ime zna,
Njime sve ljude doziva.
Telefon ju muči,
Stalno ćuti, opet ona sama
Priča s tobom svakog dana.
Vreme prolazi, već je zima
Suze se lede, od soli pucaju,
Lice bledi, modri, maska je;
Ona plače, pa samo plače,
Hoće secanje da zaledi
Svoj bol u njemu da sahrani.

Po bastama i putevima,
po klupama,
Skolskim ucionicama
Secanja spavaju.
Dok ptice pevaju
Bliskosti- razvijenosti,
Tada- sada ne moze nestati…
Tragovi proslosti
Samo naizgled umiru
U izgubljenoj sadasnjosti…

Po bastama i putevima,
Po klupama,
Skolskim ucionicama
Secanja spavaju.
Dok ptice pevaju
Bliskosti-razdvojenosti,
Tada- sada ne moze nestati…
Tragovi proslosti
Samo naizgled umiru
U izgubljenoj sadasnjosti.