ТРЕНУЦИ МОГА ВРЕМЕНА – КОЗИЋ САША

Тренуци мога времена

затворени су у мојој глави.

Чувају неке успомене,

мени битне и драге,

а и оне лоше.

Желео бих да их заборавим,

да нестану, да их нема.

Чувам их у сновима,

често их сањам.

Плачем са њима,

смејем се.

Волео бих када бих могао

да прођу ноћне море,

да их не сањам више.

Младост ми је остала у њима,

у мојим сећањима.

Ваљда долазе по своје.

Један део мене памти,

други, као брана,

покушава да заборави.

Не може.

Недa се сећање.

Докле год се сећам,

сећаћу се ратова,

наше сурове глупости.

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić