У тренуцима када тихујем са Богом у срцу ,трудим сe покушавам да ме ништа не скрене са Његовог пута.
Уживам изговарајући у себи молитве за све који са смиреними бистрим умом , пуним захвалности , ходе кроз живот.
Помињем Њега у својим молитвама , захваљујући на свим благословима којима нас обасипа.
Његов пут је и наш пут , а вера нас учи , да ће нас одвести ка нечему много бољем , ономе што смо својом надом , вером и истрајношћу заслужили.
Волим Бога , волим Његову стварност скривену дубоко у нама
Док сам био млађи , желео сам да будем монах , да слушам тишину , да ми мир постане спокој душе .
Да ноћи проводим у молитви , да будем брана туђим , а понекад и својим црним мислима .
Боли ме када људи пате и плачу када се бол света дотакне дубине моје душе .
Тада молитва преузима последњи дамар мога тела , и тада сам најближи Богу .
Надам се…Надам се…
Да ће свака суза постати молитва а свака молитва пут ка светлости
