Kao kad kost dušu razdire i mrvi
dok prolivenu krvcu prekriva tama
i bolni tihi dašak jedva dušom vrvi
sveta miso, neizrecivog u nama
A negde duboko gde skriva se java
gde večnost počiva u studenoj jami
gde iskonski jauk pod kamenjem spava
ušuškan u toploj požnjevenoj slami
I htedoh da viknem al kost se zabode
tamo gde misao iz duše izvire
gde prejake reči divljom vodom brode
gde istina živi nikad ne umire
Pod teretom senki dok nam misli beže
dok nas večnost kruni krte koske slama
sve što srce ćuti za dušu se veže
kao tajna, neizrecivog u nama.
autor
Jovica N Ðorđeviċ
28.03.2026g.
(Прочитано: 49 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.277.447 пута)
