Један дашак
у мојој коси
још кроз живот
мене носи,
да можда опет
једне зиме
у косу ми
шапне име…
к’о у биоскопу,
те вечери
кад сретоше се
погледи нам’
снени,
у којима је
жишка била
ал’ зима је
угасила…
тек, остаде
дашак врео
твог шапата
са именом ми
за живот цео…
(Прочитано: 20 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.142 пута)